Kako izabrati prvi motocikl: vodič za početnike

Izbor prvog motocikla za početnike treba da krene od dozvole, telesne građe, vozačkog iskustva i raspoloživog budžeta, a tek onda od ličnog ukusa, ne obrnuto. Najčešća greška novih vozača u Srbiji i regionu je da se prvo zaljube u konkretan model, pa tek posle provere da li uopšte smeju da ga voze ili im stopala dodiruju tlo.

Dozvola kao polazna tačka, ne jedini kriterijum

Pre nego što se uopšte ode u radnju ili otvori oglas, ima smisla razjasniti jednu stvar: koju dozvolu vozač trenutno ima ili planira da stekne, i šta mu ona zapravo dozvoljava da vozi. Srbija, slično većem delu Evrope, motocikliste ne posmatra kao jednu grupu, nego kategoriju vezuje za snagu mašine i vozačko iskustvo, kroz podelu na A1, A2 i A. Tačne pragove kubikaže, snage motora i godine za svaku od tih kategorija najbolje je proveriti u izabranoj auto-moto školi ili preko zvaničnog sajta MUP-a pre upisa kursa ili same kupovine, pošto se propisi s vremena na vreme menjaju, a aktuelni uslovi ponekad odstupaju od onoga što noviji vozači čuju od starijih generacija za volanom i upravljačem.

Za vozača koji tek ulazi u kategoriju koja dozvoljava jače mašine, praktična posledica je ohrabrujuća: tržište već nudi rešenje. Proizvođači redovno prave verzije popularnih modela sa fabrički prigušenom snagom, namenjene baš toj međukategoriji, pa se kod prodavaca motocikala u Srbiji često sreću oznake poput Kawasaki Z500, Honda CB500F, Yamaha MT-03 ili paketi za Suzuki GSX-8 prilagođeni mlađoj dozvoli. Prednost takvog izbora je što mašina ostaje legalna za vožnju tokom celog perioda prikupljanja iskustva, a kod većine modela prigušenje kasnije skida ovlašćeni servis, bez potrebe za prodajom i kupovinom nove mašine čim vozač pređe u višu kategoriju.

Telo pre brojki na deklaraciji

Oslonac stopala na tlo

Konjske snage na papiru govore manje od onoga što se oseti u trenutku kad se sedne na sedlo. Prva provera, i to doslovno fizička, jeste da li se noge oslanjaju na tlo dovoljno sigurno da se motocikl zaustavi na neravnom parkingu, blagom nagibu ili kad neko slučajno zakači rame u gužvi. Ne moraju cela stopala da dodiruju podlogu, ali oslonac mora da bude takav da vozač oseti kontrolu, a ne da balansira na vrhovima prstiju tražeći ravnotežu. Visina sedišta razlikuje se i u okviru iste klase: nisko postavljen kruzer i visoko podignut mali adventure model mogu imati razliku i preko deset centimetara, što je za nižeg vozača granica između mirnog starta i stresa na svakom semaforu.

Kilogrami u parkingu, ne na autoputu

Druga provera tiče se fizičke težine same mašine, ne one u pokretu na otvorenom putu, nego one kad se gura unazad u garažu ili podiže sa bočnog stalka posle parkiranja. Lakši motocikl oprašta greške u sporim manevrima, poput okretanja u mestu ili parkiranja na kosini, dok teža mašina, čak i uz dobru geometriju, traži više snage u rukama i nogama baš u tim trenucima kad nije u pitanju adrenalin, nego obična nespretnost. Ozbiljniji prodavci dozvoliće da se motocikl makar gurne po placu pre kupovine, ne samo sedi na njemu dok motor radi na centralnoj nozi, i tu priliku vredi iskoristiti pre potpisa bilo čega.

Karakter gasa je važniji od vrha snage

Broj kubika ili konjskih snaga na deklaraciji manje govori od toga kako motor zapravo predaje tu snagu. Mašina sa linearnim, predvidljivim otvaranjem gasa oprašta nagle pokrete ruke mnogo lakše od motora koji snagu čuva za gornji deo obrtaja, pa je onda naglo oslobodi baš kad vozač to najmanje očekuje. Zato iskusni instruktori često predlažu da prva mašina bude naked ili standard tip, bez oštre sportske geometrije i bez vrha snage zbijenog visoko u obrtajima, jer takav raspored ostavlja više prostora za grešku dok se refleksi tek grade.

ABS kočnice su se u međuvremenu pretvorile iz opcije u osnovno očekivanje, i to opravdano: u trenutku iznenadnog kočenja na mokrom kolovozu ili šljunku, sistem koji spreči blokiranje prednjeg točka često razlikuje pad od uspešno izbegnute nezgode. Kupovina modela bez ABS-a kao prve mašine ima smisla jedino kod terenskih motocikala namenjenih isključivo vožnji van puta, a i tada veći deo novijih modela nudi mogućnost da se sistem isključi po potrebi, umesto da ga jednostavno nema.

Tip motocikla	Kome najčešće odgovara	Na šta obratiti pažnju
Naked ili standard	Najširem krugu početnika, lak za učenje osnovnih manevara	Manje zaštite od vetra na dužim relacijama
Mali adventure ili scrambler	Vozače koji planiraju i makadam ili duža putovanja	Veća visina sedišta otežava oslonac nižim vozačima
Lagani kruzer	Vozače kojima su nizak centar težišta i opušteno sedenje prioritet	Manji ugao nagiba u krivini, teži je nego što deluje na prvi pogled
Sportski ili supersport	Vozače sa prethodnim iskustvom na dva točka	Pogrbljena pozicija i oštar karakter gasa otežavaju učenje osnova

Novo ili polovno: logika odluke

Pitanje da li uzeti nov ili polovan motocikl kao prvu mašinu nema univerzalan odgovor, ali iza odluke stoji jasna logika. Nov motocikl dolazi sa garancijom, poznatom istorijom i bez skrivenih iznenađenja, ali najveći deo vrednosti gubi upravo u prvim mesecima vlasništva, što za nekoga ko tek uči i povremeno će pasti na nogu ili ogrebati felnu zna da bude neprijatan gubitak. Polovna mašina je jeftiniji ulaz i blaži pad vrednosti, ali nosi obavezu provere: istoriju servisiranja, eventualne tragove pada i to da li brojevi šasije i motora odgovaraju papirima, po mogućstvu uz nekoga ko već ima iskustva sa motociklima ili uz mehaničara od poverenja.

Česta srednja opcija je mašina stara dve do četiri godine, sa dokumentovanim servisom kod ovlašćenog zastupnika: dovoljno jeftinija od nove da ostavi prostora u budžetu za opremu, a dovoljno mlada da je veći deo nepoznanica već otklonjen kroz prvi servisni ciklus.

Budžet je paket, ne samo cena motocikla

Cena sa oglasa ili iz cenovnika predstavlja samo ulaznu kapiju, ne ukupan trošak prve godine na dva točka. Kaciga, jakna, rukavice i čvrsta obuća nisu dodatak po želji: važeći zakon o bezbednosti saobraćaja kod nas izričito nalaže da vozač i putnik nose zakopčanu, homologovanu zaštitnu kacigu tokom vožnje, a solidna jakna sa protektorima i čvrsta obuća prave razliku između ogrebotine i preloma posle istog pada. Tu listu dopunjuju osiguranje, registracija i prvi redovni servis, a kod polovnih mašina često i trošak koji nosi otklanjanje zapuštenosti koju je ostavio prethodni vlasnik.

Praktičan pristup je da se ukupan raspoloživ novac unapred podeli na mašinu i na sve ostalo, umesto da se najveći deo potroši na motocikl, a oprema i registracija ostave za kasnije. To “kasnije” se kod velikog broja novih vozača pretvori u vožnju bez ozbiljne zaštite baš u prvim nedeljama, u periodu kad je verovatnoća početničke greške najveća.

Najčešća pitanja

Da li jača mašina znači bezbedniju vožnju za početnika?

Ne nužno. Snaga koju vozač ne ume da dozira povećava rizik umesto da ga smanjuje. Za prvu mašinu predvidljiv karakter gasa i lakoća upravljanja u sporim manevrima važe više od vrha snage na papiru, a ABS kočnice menjaju ishod iznenadnog kočenja mnogo više od dodatnih konja pod sedištem.

Da li polovan motocikl ima smisla kao prva mašina?

Ima, pod uslovom da se proveri istorija servisa, da brojevi šasije i motora odgovaraju papirima i da postoje tragovi redovnog održavanja, ne samo uredan izgled u oglasu. Mašina stara dve do četiri godine sa servisnom knjižicom kod ovlašćenog zastupnika obično je sigurniji izbor od potpuno nepoznate ponude bez ikakve dokumentacije.

Koliko dugo da se vozi ulazna mašina pre prelaska na jaču?

Bolji signal od brojanja meseci je osećaj da su osnovni manevri, kočenje, zaustavljanje u krivini i vožnja u gradskoj gužvi, postali automatizam, a ne svesna vežba. Prelazak na jaču kategoriju nosi i formalne uslove propisane pratećim pravilnikom, pa tačan period i uslove proverite kod MUP-a ili auto-moto škole pre nego što se odlučite za jači model.

Da li kaciga i oprema ulaze u budžet za prvi motocikl?

Da, i to pre same mašine, ne posle nje. Zakon traži zakopčanu, homologovanu kacigu za vozača i za putnika, dok jakna, rukavice i čvrsta obuća nisu propisane, ali razliku prave kod svakog pada, makar i sporog, u parkingu ili na prvom krivudavom putu van grada.