Svake jeseni se u servisima i na forumima ponavlja isto pitanje: antifriz G12 i G12+, kolika je zapravo razlika, i da li flakon kupljen prošle godine uopšte sme da se dosipa u hladnjak. Oznake G11, G12, G12+ i G13 potiču iz Volkswagenove fabričke terminologije, ali su se odomaćile kod gotovo svih proizvođača rashladnih tečnosti, pa danas služe kao skraćenica za čitavu porodicu hemijski različitih proizvoda. Nevolja počinje čim se dve takve porodice nađu pomešane u istom sistemu: posledica se ne vidi odmah na mericu nivoa, nego tek kad se u hladnjaku i grejaču kabine nahvata talog koji usporava protok tečnosti.
Ukratko
- Rashladna tečnost štiti motor od mržnjenja, pregrevanja, korozije i habanja pumpe za vodu, pokazuju Carwow i Auto Express.
- Boja bočice nije dokaz hemije, ista nijansa može da krije različit tip aditiva, upozorava AA.
- G11 je bliži starijoj, silikatnoj formuli, G12 i G12+ pripadaju porodici na bazi organskih kiselina, a G13 je noviji, propilen-glikolski tip.
- Mešanje različitih tipova stvara gel ili talog koji začepljuje uske kanale hladnjaka, navodi Auto Express.
- Standardni odnos koncentrata i vode 50 prema 50 spušta tačku mržnjenja na oko minus 37 stepeni, pokazuje Carwow.
Čemu rashladna tečnost zapravo služi
Tečnost koja kruži kroz motor nije obična voda sa bojom. Reč je o smeši vode i glikola, najčešće etilen glikola ili propilen glikola, navodi Carwow, pri čemu molekuli glikola ometaju vodu da se poveže u kristalnu rešetku i tako sprečavaju stvaranje leda na niskim temperaturama. Isti sastojak paralelno podiže tačku ključanja smeše, pa motor dobija prostor da radi na višoj temperaturi a da tečnost ipak ne proključa i ne ispari iz sistema.
Zamrzavanje nije samo gubitak protoka, nego i mehanički rizik. Voda se pri prelasku u led širi, a ta sila, prema upozorenju AA, ume da raspukne hladnjak, cevi, pumpu za vodu, pa čak i sam blok motora. Osim zaštite od temperaturnih krajnosti, rashladna tečnost u sebi nosi inhibitore korozije koji čuvaju aluminijumske i gvozdene delove motora od rđe i kamenca, a prema Auto Expressu dodatno podmazuje pokretne delove sistema, uključujući i pumpu za vodu.
Boje nisu dokaz, hemija jeste
Roze, zelena, plava, žuta, narandžasta: boja rashladne tečnosti deluje kao najjednostavniji orijentir, ali je u praksi najmanje pouzdana. AA izričito upozorava da boja sama po sebi nije dokaz ni tipa ni kvaliteta proizvoda, jer proizvođači biraju nijansu uglavnom iz marketinških razloga. Auto Express dodaje da se antifriz tipično boji u roze, crveno, plavo ili zeleno, ali i da pogrešan tip, čak i vizuelno sličan originalu, može da ostavi motor bez zaštite koja mu je potrebna i da ubrza habanje.
Stvarna razlika leži u hemiji aditiva za zaštitu od korozije. Starija IAT formula, neorganska, sa silikatima i fosfatima, brže troši zaštitni sloj i traži češću zamenu. Novije OAT, hibridne HOAT i silikatno-organske Si-OAT formule traju znatno duže zahvaljujući organskim kiselinama koje se sporije razgrađuju. AA u svom pregledu tipova navodi sledeće okvirne vrednosti.
| Tip tečnosti | Uobičajena boja | Vek trajanja prema AA |
|---|---|---|
| IAT, neorgansko-kisela | zelena ili plava | 2 do 3 godine, odnosno oko 48.000 kilometara |
| OAT, organsko-kisela | crvena ili narandžasta | do 5 godina, odnosno oko 240.000 kilometara |
| HOAT, hibridna | žuta ili zlatna | do 5 godina, odnosno oko 240.000 kilometara |
| POAT, fosfatno-organska | roze ili ljubičasta | do 5 godina, odnosno oko 240.000 kilometara |
| Si-OAT, silikatno-organska | plava | do 5 godina, odnosno oko 240.000 kilometara |
G11, G12, G12+ i G13: šta znače ove oznake
Oznake G11, G12, G12+ i G13 nisu zvanični hemijski nazivi nego tržišni kod koji je prvi uveo Volkswagen, a industrija ga je potom prihvatila kao neformalni prečac za razvrstavanje tečnosti. G11 odgovara starijoj, silikatnoj IAT porodici i tipično je zelene ili plave boje. G12, uveden kasnije, prelazi na čistu OAT formulu na bazi organskih kiselina, bez silikata, i obično je crven ili narandžast. Pitanje koje vozači najčešće ukucaju u pretragu, antifriz G12 i G12+ razlika, ima konkretan odgovor: G12+ je hibridna, HOAT verzija koja organskim kiselinama dodaje malu dozu silikata radi bolje zaštite aluminijumskih delova, pa je po boji često gotovo identičan G12, iako hemijski nije isti proizvod. G13 je najnoviji u nizu, zasnovan na propilen umesto etilen glikolu, što ga čini nešto manje toksičnim, a po tipu zaštite spada u silikatno-organsku, Si-OAT porodicu.
Praktična posledica: dve bočice slične nijanse na polici auto-delova mogu da pripadaju različitim hemijskim porodicama, pa jedino pouzdano rešenje ostaje provera podataka u servisnoj knjižici vozila ili na nalepci ispod haube, ne boja na etiketi.
Pažnja Auto Express upozorava da se različiti tipovi antifriza ne mešaju dobro i da takva kombinacija može štetno da deluje na vozilo. Kad se aditivi iz dve hemijske porodice nađu zajedno, mogu da reaguju i stvore gelastu masu ili sitan talog koji se taloži u najužim delovima sistema, poput kanala u jezgru hladnjaka i grejača kabine. Posledica nije odmah vidljiva na mericu nivoa, jer tečnosti i dalje ima dovoljno, ali protok kroz sužene kanale opada, pa se motor lokalno pregreva iako tabla još ne pokazuje problem. Ako se pouzdano ne zna koji tip je trenutno u sistemu, najsigurnije rešenje pred dolivanje je potpuno ispiranje sistema i zamena celokupne tečnosti istim tipom koji propisuje proizvođač, a ne dolivanje najbliže dostupne bočice.
Koncentrat i voda: zašto razblaženje nije svejedno
Na tržištu se rashladna tečnost prodaje u dva oblika, kao koncentrat koji vozač sam razblažuje destilovanom vodom, ili kao gotova smeša spremna za sipanje direktno u sistem. RAC navodi da je uobičajen odnos glikola i vode 50 prema 50 i da gotovi proizvodi dolaze već u tom razmeru, dok koncentrat zahteva ručno mešanje pre upotrebe. Carwow konkretizuje efekat tog odnosa brojkama: smeša 50 prema 50 spušta tačku mržnjenja na oko minus 37 stepeni Celzijusa i podiže tačku ključanja na oko 112 stepeni, dok jači odnos od 70 odsto koncentrata prema 30 odsto vode spušta mržnjenje i do oko minus 55 stepeni, što ima smisla samo u izrazito hladnim klimatskim uslovima.
Dolivanje čiste vode umesto prave tečnosti RAC dopušta isključivo kao hitnu meru da se vozilo doveze do najbliže radionice, uz jasno upozorenje da voda snižava tačku ključanja i slabi zaštitu sistema, pa je treba zameniti odgovarajućom tečnošću čim pre. Za razblaživanje koncentrata bolje je koristiti destilovanu, ne vodovodnu vodu, jer minerali iz česmovske vode vremenom grade naslage kamenca unutar sistema, slično kao u kotliću za kafu.
Kako proveriti nivo, korak po korak
Provera nivoa traje manje od pet minuta, ali redosled koraka je bitan zbog bezbednosti.
- Sačekajte da se motor potpuno ohladi, AA preporučuje pauzu od najmanje pola sata posle gašenja motora.
- Pronađite ekspanzionu posudu uz pomoć uputstva za vozilo, kod većine modela je to providna plastična posuda sa oznakama na strani.
- Proverite da nivo ne izlazi iz dozvoljenog raspona obeleženog na samoj posudi, savetuju i AA i RAC.
- Pregledajte vidljiva creva na curenje ili beličaste tragove soli, AA ih opisuje kao najavu budućih problema.
- Ako vozilo nema ekspanzionu posudu nego klasičan hladnjak, otvorite čep tek kad je motor hladan, tečnost treba da dopire skoro do vrha grla, objašnjava Auto Express.
Upozorenje I AA i RAC naglašavaju isto pravilo: čep rashladnog sistema se ne sme otvarati dok je motor vruć, jer je sistem pod pritiskom i vrela tečnost može da šikne napolje i izazove ozbiljne opekotine. Ako je neophodno proveriti nivo odmah posle vožnje, sačekajte da ventilator hlađenja prestane da radi i da poklopac motora bude hladan na dodir pre nego što uopšte priđete čepu.
Oko toga koliko često proveru treba ponavljati, izvori se blago razilaze. AA predlaže proveru na svake dve nedelje, dok RAC smatra da je dovoljno proveriti nivo bar dva puta godišnje, pred leto i pred zimu, uz dodatnu proveru pre dužeg putovanja. Oba saveta su u suštini kompatibilna, učestalija provera ne šteti, a kritični trenuci su upravo sezonske promene temperature kad sistem najviše radi.
Kada je vreme za potpunu zamenu tečnosti
Interval zamene zavisi pre svega od tipa tečnosti i uputstva proizvođača vozila, ali orijentir postoji. RAC navodi da rashladnu tečnost treba menjati u skladu sa fabričkim uputstvom, a da to kod starijih formula znači minimum posle oko 48.000 kilometara. Carwow daje sličan okvir, zamenu otprilike na svakih 48.000 kilometara. Noviji tipovi na bazi organskih kiselina, prema tabeli AA, izdrže i do pet godina, odnosno oko 240.000 kilometara, pre nego što aditivi za zaštitu od korozije oslabe. Bez obzira na kalendar, RAC savetuje trenutnu zamenu čim se u tečnosti pojavi rđa ili promena boje u odnosu na originalnu, jer je to znak da je zaštita od korozije već popustila.
Crvena lampica na tabli, za razliku od ambar upozorenja, prema AA po pravilu znači ili pregrevanje motora ili kritično nizak nivo tečnosti, pa vožnju u tom trenutku treba odmah prekinuti, ne nastavljati do kuće ili servisa.
Kontrolna lista pred zimu
- Proverite da je nivo tečnosti između min i max oznaka, isključivo na hladnom motoru.
- Utvrdite tačan tip tečnosti u sistemu preko servisne knjižice, ne preko boje u ekspanzionoj posudi.
- Ne dolivajte drugi tip tečnosti dok ne proverite da li je kompatibilan sa postojećim.
- Za razblaživanje koncentrata koristite destilovanu vodu, u odnosu koji propisuje proizvođač tečnosti.
- Zapišite datum i kilometražu poslednje potpune zamene tečnosti radi lakšeg planiranja sledeće.
Sme li da se pomeša zeleni i crveni antifriz?
Ne preporučuje se. Auto Express navodi da različiti tipovi antifriza ne idu dobro zajedno i da takva kombinacija može štetno da deluje na sistem hlađenja, bez obzira na to koliko su boje slične.
Sme li čista voda privremeno da zameni rashladnu tečnost?
Samo kao hitna mera do najbliže radionice. RAC upozorava da voda bez glikola snižava tačku ključanja smeše i smanjuje zaštitu sistema, pa je treba zameniti odgovarajućom tečnošću čim je to moguće.
Da li gotova smeša i koncentrat pružaju istu zaštitu?
Da, ako je razblaženje urađeno u pravom odnosu. RAC objašnjava da gotovi proizvodi dolaze već pripremljeni, obično u razmeri 50 prema 50, dok koncentrat zahteva ručno mešanje sa vodom pre upotrebe.
Koliko tačno traje G13 u poređenju sa starijim G11 tipom?
Prema pregledu tipova koji objavljuje AA, starija, silikatna porodica kojoj odgovara G11 traje otprilike 2 do 3 godine, odnosno oko 48.000 kilometara, dok novije organsko-kisele i silikatno-organske formule, u koje spada i G13, izdrže i do 5 godina, odnosno oko 240.000 kilometara. Za tačnu cifru za konkretan model ipak treba pogledati vlasničko uputstvo.
Izvori
- The AA: kako proveriti rashladnu tečnost motora (theaa.com)
- RAC: kako proveriti rashladnu tečnost (rac.co.uk)
- Auto Express: objašnjenje pojma antifriz i provera nivoa rashladne tečnosti (autoexpress.co.uk)
- The AA: vodič o antifrizu, tipovima i bojama (theaa.com)
- Carwow: pojam antifriza objašnjen (carwow.co.uk)
Novinar. Prati motorsport i dešavanja u auto industriji u regionu.
Svi tekstovi autora →
