Toyota poručuje Briselu: priznajte ‘Made with Europe’ i pouzdane partnere

Toyota Evropa je 16. oktobra iz Brisela poručila Evropskoj uniji da nova pravila o poreklu vozila i emisijama CO2 moraju da priznaju koncept Made with Europe umesto strožeg Made in Europe. Kompanija traži da se vozila, motori i ključne komponente iz Japana, Velike Britanije i Turske tretiraju kao deo evropskog lanca snabdevanja, a ne kao uvoz sa novim carinskim teretom.

Šta tačno Toyota traži od Brisela

Predlog nosi naziv “Made with Europe” i suprotstavlja se zamisli da samo vozila sastavljena i snabdevena isključivo unutar granica Unije dobijaju povlašćen tretman u novim propisima. Toyota traži šest konkretnih ustupaka, a svi se oslanjaju na ideju da je evropska auto-industrija odavno isprepletena sa partnerima van Unije i da je nagla izolacija skuplja i sporija nego saradnja.

1. Formalno priznanje Japana, Velike Britanije i Turske kao pouzdanih partnera čiji se doprinos u komponentama i gotovim vozilima računa u evropski sadržaj, a ne tretira kao uvoz iz trećih zemalja.
2. Uvođenje praga od 70 odsto evropskog sadržaja postepeno, kroz prelazni period od tri godine, umesto naglog uvođenja stroge granice.
3. Bez novih regulatornih obaveza za auto-industriju pre 2030. godine, kako bi proizvođači imali vremena da prilagode lance snabdevanja.
4. Priznanje goriva iz obnovljivih izvora i sintetičkih goriva kao nula-emisionih rešenja, ravnopravno sa električnim pogonom.
5. Fleksibilnost oko cilja smanjenja emisija CO2 od 90 odsto do 2035. godine, kroz prosek na duži rok umesto fiksne godišnje putanje.
6. Posebna, odvojena pravila za laka komercijalna vozila, koja imaju drugačiju strukturu troškova i tržište nego putnički automobili.

Ko stoji iza apela

Inicijativu je predstavio Jošihiro Nakata, predsednik i izvršni direktor Toyote Evropa, koji je poručio da kompanija ne dolazi u Evropu kao gost, nego da posluje na kontinentu kao punopravni evropski proizvođač sa šezdeset godina istorije, fabrikama, radnicima i dobavljačima koji su deo evropske privrede.

Toyota je, prema zvaničnom saopštenju iz Brisela, bezbednost evropske industrije uslovila otvorenošću prema spoljnim partnerima.

Izolacija nas čini slabijim, dok Evropa ima sposobnosti, ljude i industrijsku bazu da pobedi u globalnoj konkurenciji samo ako gradi mostove umesto zidova prema pouzdanim partnerima.

Mat Harison, glavni korporativni direktor Toyote Evropa, saopštenje Toyota Motor Europe

Harison je dodatno predstavio podatke o razmeni: prema iznetim brojkama, tržišta Japana, Velike Britanije, Turske, Južne Koreje i Kanade zajedno beleže oko 31 milion registracija vozila godišnje, što je gotovo trostruko više od godišnjeg tržišta same Evropske unije koje broji oko 11 miliona registracija. Poenta koju je Toyota želela da istakne jeste da partnerstvo sa tim tržištima donosi obim i ekonomiju razmere koju Evropska unija sama po sebi ne može da ponudi, pa bi nove barijere štetile pre svega evropskim potrošačima i radnim mestima vezanim za izvoz.

Toyota u brojkama

Saopštenje iz Brisela sadržalo je čitav niz pokazatelja o prisustvu kompanije na kontinentu, koje vredi sabrati na jednom mestu da bi se razumelo zašto Toyota sebe doživljava kao domaćeg, a ne stranog igrača. Preko 26.000 ljudi radi direktno za Toyotu u Evropi, dok posredno od dobavljačkog lanca zavisi znatno veći broj radnih mesta kod više od 450 kompanija koje snabdevaju fabrike.

Pokazatelj	Vrednost
Prisustvo u Evropi	Preko 60 godina
Zaposleni	Preko 26.000 direktno
Investicije od 1990.	Preko 12 milijardi evra
Proizvodni pogoni	8
Prodajna mesta	Preko 2.300
Vozila na putevima	Oko 15,6 miliona
Prodato u 2025.	1.229.000 vozila, udeo 7,2 odsto

Za 2030. godinu Toyota procenjuje da će baterijska električna vozila činiti oko 45 odsto njene prodaje, naspram trenutno važećih pravila koja bi zahtevala udeo od preko 55 odsto, što je centralni razlog zbog kog kompanija traži fleksibilnost u tempu prelaska.

Pritisak iz Pariza i Berlina, i posebna poruka za London

Apel iz Brisela stiže u trenutku kada Francuska i Nemačka, prema navodima iz regiona, zagovaraju znatno stroža pravila o lokalnom sadržaju vozila, delom i kao odgovor na rastući uvoz jeftinijih modela iz Kine. Toyota upozorava da bi takav pristup, ako se primeni bez razlikovanja partnera, pogodio i saveznike sa kojima Evropa već decenijama ima duboko povezane lance snabdevanja, umesto da ograniči samo konkurenciju sa koje rizik zaista dolazi. Samo uvoz japanskih vozila u Evropu, prema podacima koje prenose španski mediji, vredi oko 11 milijardi evra godišnje, što pokazuje koliko bi nagle promene pravila poremetile postojeće tokove robe.

Posebna poruka upućena je i Londonu, van okvira Evropske unije. Toyota traži da Velika Britanija poravna sopstveni mandat za vozila sa nula emisija, koji predviđa da 50 odsto prodatih automobila do 2030. godine bude bez emisija izduvnih gasova, sa pristupom koji EU eventualno usvoji, uključujući priznavanje goriva iz obnovljivih izvora kao ravnopravne opcije. Kompanija smatra da razlike u pravilima između Unije i Britanije dodatno komplikuju planiranje proizvodnje za ceo kontinent, s obzirom na to da fabrike često snabdevaju oba tržišta istim modelima.

Šta ovo znači za Srbiju i region

Srbija nije deo Evropske unije, ali tržište automobila u zemlji u velikoj meri prati evropske homologacije, cene u evrima i ponudu modela koja dolazi iz istih fabrika koje snabdevaju Uniju. Toyota je godinama među najprodavanijim markama u Srbiji upravo zahvaljujući samopunjivim hibridima, Corolli, Jaris Krosu, C-HR-u i RAV4, modelima koji kombinuju nižu potrošnju sa cenom koja ostaje pristupačnija od potpuno električnih vozila.

Deo tih modela, poput C-HR-a i limuzinske verzije Corolle, proizvodi se u Toyotinoj fabrici u Sakarji u Turskoj, odakle se izvozi na evropsko tržište i dalje ka regionu. Srbija sa Turskom ima sporazum o slobodnoj trgovini, pa turski proizvodni pogon već danas igra ulogu u snabdevanju domaćeg tržišta po povoljnijim uslovima nego što bi to bio slučaj da takva vozila ulaze samo preko standardnih carinskih stopa.

Za kupca u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu ovo za sada ne menja ništa opipljivo, jer Brisel tek vodi konsultacije sa industrijom o konačnom tekstu automobilskog paketa. Ipak, svaka naredna runda pregovora oko pravila o poreklu i emisijama CO2 direktno oblikuje troškove proizvodnje hibrida koje srpsko tržište najviše traži, pa vredi pratiti ishod ove priče pre nego što neko planira kupovinu novog vozila u narednih godinu do dve.

Pitanja i odgovori

Šta znači “Made with Europe” za razliku od “Made in Europe”?

“Made in Europe” bi, u strožem obliku koji se razmatra u Briselu, povlašćen tretman vezivao isključivo za vozila sastavljena i snabdevena unutar granica Evropske unije. “Made with Europe” je Toyotin predlog da se u taj obračun uključe i vozila i komponente iz zemalja sa kojima Unija ima duboko povezane i dugogodišnje lance snabdevanja, čak i kada formalno nisu članice.

Zašto Toyota insistira baš na Japanu, Britaniji i Turskoj?

Sve tri zemlje domaćin su proizvodnih pogona ili ključnih dobavljača koji direktno snabdevaju Toyotine fabrike i prodajnu mrežu u Evropi. Turska proizvodi C-HR i limuzinsku Corollu za izvoz na kontinent, Britanija je dom jedne od Toyotinih evropskih fabrika, a Japan ostaje izvor hibridne tehnologije i delova visoke vrednosti ugrađenih u vozila koja se sklapaju u Evropi.

Da li ovo utiče na cenu Toyotinih hibrida u Srbiji?

Direktno, za sada ne, jer su pravila tek u fazi konsultacija. Posredno, da, jer bilo koja promena carinskog tretmana vozila i delova iz Turske, Japana ili Britanije menja nabavnu cenu uvoznika, a time i cenovnik modela koji su najtraženiji na srpskom tržištu.

Kada se očekuje odluka Evropske unije?

Tačan datum još nije poznat. Brisel trenutno vodi konsultacije sa proizvođačima u okviru revizije automobilskog paketa i pravila o emisijama CO2 za period do 2035. godine, a Toyotin apel od 16. oktobra predstavlja deo tog procesa pre nego konačnu odluku.

Galerija