Kako uštedeti gorivo: 15 tehnika vožnje koje stvarno smanjuju potrošnju

Kako uštedeti gorivo svodi se najčešće na tri ili četiri navike za volanom, ne na izmene na samom automobilu: razlika između opuštene i nervozne vožnje na istoj deonici često prelazi desetinu ukupnog računa za gorivo. Pred sezonu dužih putovanja, kad se pakuje krovni kofer, svaki dodatni kilogram i stepen otpora vazduha oseti se na pumpi.

Priprema vozila pre polaska odlučuje više nego što deluje

Pre bilo kakve promene stila vožnje, isplati se proveriti tri stvari na samom vozilu. Prva je pritisak u gumama: i premali i preveliki pritisak povećavaju otpor kotrljanja i teraju motor da radi više nego što mora, pišu i RAC i AA u svojim vodičima za ekonomičnu vožnju. Pritisak treba prilagoditi opterećenju, jer vozilo puno putnika i prtljaga za more zahteva viši pritisak od praznog vozila u gradskoj vožnji, a tačne vrednosti stoje na nalepnici u vratima ili u uputstvu proizvođača.

Druga stvar je redovno servisiranje i pravilno motorno ulje prema specifikaciji iz uputstva, jer zapušen filter ili pogrešna viskoznost ulja direktno podižu potrošnju, dok ispravan motor radi predvidljivije i troši manje na istim deonicama. Treća stvar je težina u vozilu: svaka kesa, flaša i alat koji se vuku u prtljažniku mesecima dodaju kilograme koje motor nosi na svakom ubrzanju, pa pre dužeg putovanja vredi isprazniti prtljažnik od svega što te sezone zapravo ne treba.

Krovni koferi i nosači troše više nego što vozači misle

Najveći deo otpora pri vožnji na auto-putu ne dolazi od samog automobila nego od svega što se na njega doda spolja. RAC navodi merenja prema kojima prazan krovni nosač podiže aerodinamički otpor za 16 odsto pri brzini od oko 120 kilometara na čas, dok montiran krovni kofer taj otpor diže za čak 39 odsto na istoj brzini. To praktično znači da vozilo sa krovnim koferom na putu ka moru troši osetno više goriva nego isto vozilo bez njega, čak i kad je sve ostalo identično.

Stil vožnje menja račun na pumpi više od bilo kog dodatka

RAC u svom vodiču navodi da je najveći pojedinačni razlog povećane potrošnje prekomerna brzina i naglo ubrzavanje, više nego bilo koji drugi faktor koji vozač kontroliše. AA je to proverio brojkama: vožnja od oko 113 kilometara na čas troši i do 9 odsto više goriva nego vožnja od oko 97 kilometara na čas, dok razlika između oko 97 i oko 80 kilometara na čas ide i do 15 odsto. Na 129 kilometara na čas potrošnja raste i do 25 odsto u odnosu na 113 kilometara na čas. Nijedna od tih brzina nije opasna sama po sebi, ali razlika u potrošnji je realna i merljiva na svakom dužem putovanju.

Druga navika koju i RAC i AA izdvajaju kao presudnu je vožnja u najvišem mogućem stepenu prenosa koji motor može da nosi bez naprezanja. AA preporučuje menjanje brzina na otprilike 2.000 obrtaja u minuti kod dizel motora, odnosno oko 2.500 obrtaja kod benzinskih, dok RAC ovu naviku naziva najvećom tajnom visoke ekonomičnosti. Vožnja u previsokom broju obrtaja u nižoj brzini troši znatno više goriva nego ista brzina postignuta u višem stepenu prenosa, čak i kad vozaču deluje da “gura” jače.

Treća navika je anticipacija: gledanje dalje niz put, ranije puštanje gasa pred semaforom ili krivinom i izbegavanje naglog kočenja koje je trebalo predvideti. RAC posebno ističe da pri usporavanju u brzini, bez spuštanja spojnice, prekidač za dovod goriva u motorima sa ubrizgavanjem praktično isključuje dovod goriva dok vozilo samo usporava motorom. To znači da je kočenje u brzini, kad okolnosti dozvoljavaju da se ostane u njoj, jeftinije od kočenja u neutralu ili sa isključenom spojnicom.

Klima, prazan hod i sitnice koje se ponavljaju svaki dan

Klima uređaj je potrošač koji vozači često zaborave da uračunaju. I AA i Carwow navode da klima najviše tereti potrošnju pri malim, gradskim brzinama, dok je na auto-putu taj efekat manje izražen jer motor već radi pod većim opterećenjem zbog same brzine. Na sporijim deonicama otvoren prozor je jeftinija alternativa, dok na auto-putu klima ostaje razumniji izbor od otvorenih prozora koji dodaju aerodinamički otpor.

Prazan hod je druga tiha rupa u rezervoaru. Prosečan porodični automobil u prazno hodu sat vremena potroši gorivo kojim bi, da se kreće, prešao oko 40 kilometara, navodi RAC. Carwow savetuje jednostavno pravilo: ako je čekanje duže od minut, motor se gasi umesto da radi u mestu. Noviji automobili sa sistemom start-stop ovo rade automatski, a RAC navodi da sistem ima smisla čim vozilo stoji desetak sekundi ili duže, što pokriva većinu zastoja u gradskom saobraćaju i na naplatnim rampama.

Tempomat na auto-putu pomaže potrošnji samo na ravnim deonicama, jer na usponima i padovima sistem reaguje sporije od iskusnog vozača i može da ubrzava i usporava agresivnije nego što bi vozač sam izabrao. Na brdovitim deonicama ručna kontrola gasa, uz blago popuštanje pred usponom i lagano kočenje nizbrdo, ostaje ekonomičnija opcija.

Koliko to realno znači na godišnjem nivou

Brojke postaju opipljive tek kad se prevedu na konkretnu vožnju. Vozač koji godišnje pređe oko 12.000 kilometara i primeni samo osnovne navike iz ovog teksta, po iskustvu AA eksperimenta, može da računa na prosečnu uštedu od oko 10 odsto na gorivu koje bi inače potrošio, uz mogućnost da uz disciplinovaniju vožnju ta brojka bude i znatno viša. Kod automobila koji u proseku troši sedam litara na sto kilometara, to je razlika od stotinak litara godišnje, otprilike jedan pun rezervoar manje vozila srednje klase.

Kontrolna lista od 15 navika pre dužeg putovanja

1. Proveriti pritisak u gumama i prilagoditi ga opterećenju vozila.
2. Obaviti redovni servis i koristiti ulje propisane specifikacije.
3. Isprazniti prtljažnik od svega što nije potrebno za to putovanje.
4. Skinuti krovni nosač ili kofer čim prestane da bude potreban.
5. Izbegavati otvorene prozore pri većim brzinama na auto-putu.
6. Voziti u najvišem stepenu prenosa koji motor podnosi bez naprezanja.
7. Menjati brzine oko 2.000 obrtaja kod dizela, oko 2.500 kod benzinca.
8. Gledati dalje niz put i ranije puštati gas pred semaforom ili krivinom.
9. Usporavati u brzini, bez spuštanja spojnice, kad god je to bezbedno.
10. Držati se ograničenja brzine, posebno na auto-putu gde razlika najviše boli.
11. Koristiti tempomat samo na ravnim deonicama auto-puta.
12. Koristiti klimu racionalno, prozore pri manjim brzinama u gradu.
13. Gasiti motor kad je čekanje duže od minuta umesto da radi u mestu.
14. Planirati rutu unapred i spajati više obaveza u jedno putovanje.
15. Izbegavati niz kratkih, hladnih startova kad god je to moguće.

Da li gašenje i ponovno paljenje motora troši više goriva od kratkog čekanja u praznom hodu?

Ne kod savremenih automobila. Carwow i RAC se slažu da gašenje motora pri čekanju dužem od minut štedi gorivo u odnosu na prazan hod, a sistemi start-stop rade upravo po tom principu čim vozilo stane na deset i više sekundi.

Da li klima uređaj zaista mnogo povećava potrošnju goriva?

Povećava, ali zavisno od brzine. AA i Carwow navode da je efekat klime najizraženiji pri malim, gradskim brzinama, dok je na auto-putu manje primetan jer motor već radi pod većim opterećenjem zbog same brzine vožnje.

Da li je bolje voziti sa otvorenim prozorima nego sa klimom?

Zavisi od brzine. Pri gradskim brzinama otvoren prozor je jeftinija opcija od klime. Na auto-putu otvoreni prozori stvaraju dodatni aerodinamički otpor sličan krovnom nosaču, pa klima tada postaje razumniji izbor.

Kada ima smisla skinuti krovni kofer sa automobila?

Čim putovanje za koje je bio potreban završi. RAC navodi da montiran krovni kofer podiže otpor vazduha i do 39 odsto pri brzini od oko 120 kilometara na čas, pa nošenje praznog ili retko korišćenog kofera mesecima unazad tiho povećava potrošnju na svakoj vožnji.