Klima u autu ne hladi: 7 uzroka i šta možete sami da proverite

Vozač upali klimu posle sat vremena vožnje po podnevnoj žegi i iz ventila i dalje duva mlak, ponekad čak i topao vazduh. Ovo je jedna od najčešćih letnjih žalbi u auto servisima, a uzrok retko leži tamo gde vlasnik prvo posumnja. Freon jeste čest krivac, ali daleko od jedinog, a dobar deo dijagnoze vozač može da uradi sam, bez dizanja haube kod mehaničara.

Kako uopšte radi klima u autu

Sistem za hlađenje kabine radi na principu kruženja rashladnog gasa kroz tri glavna dela: kompresor, kondenzator i isparivač. Kompresor sabija gas i pokreće ga kroz sistem, kondenzator ispred hladnjaka motora odvodi toplotu u spoljašnji vazduh, a isparivač unutar kabine upija toplotu iz vazduha koji potom izlazi hladan kroz ventile. Filter kabine stoji na ulazu tog vazduha i sprečava da prašina, polen i insekti dođu do isparivača. Kada bilo koja od ovih komponenti ne radi kako treba, čitav lanac gubi efikasnost i posledica je topao ili slab mlaz vazduha.

Sedam razloga zašto klima slabo hladi ili duva toplo

Zaprljan filter kabine

Ovo je najčešći i najjeftiniji uzrok. Filter se vremenom zapuši prašinom, polenom i ostacima lišća, pa kroz njega prolazi mnogo manje vazduha nego što ventilator šalje. Rezultat je slab mlaz na ventilima čak i kada je sam rashladni sistem potpuno ispravan. Filter kabine kod većine modela stoji iza pretinca za rukavice i zamena ne zahteva alat.

Nizak nivo rashladnog gasa

Rashladni gas se ne troši vožnjom, ali sistem nikada nije potpuno hermetičan, pa male količine gasa isparavaju godinama kroz spojeve i creva. Kada nivo padne ispod praga, pritisak u sistemu nije dovoljan da pokrene ciklus hlađenja kako treba, pa vazduh iz ventila ostaje mlak bez obzira na postavke. RAC, britanski klub za pomoć na putu, navodi da je glavni znak da klima treba dopunu kada vazduh iz ventila više nije toliko hladan koliko je nekada bio ili kada nema razlike u temperaturi sa uključenom i isključenom klimom.

Zaprljan ili oštećen kondenzator

Kondenzator se nalazi na samom prednjem delu automobila, obično ispred hladnjaka vode, i izložen je svemu što naleti na prednju masku: insektima, polenu, sitnom kamenju i blatu. Kada su njegove lamele zapušene, toplota iz rashladnog gasa ne može efikasno da pređe u spoljašnji vazduh, pa sistem gubi kapacitet hlađenja pogotovo u gradskoj vožnji i u saobraćajnim gužvama kada nema jakog protoka vazduha spolja.

Kompresor koji se ne uključuje

Kompresor se pokreće preko kaiša i kvačila kada se klima uključi. Ako se kvačilo ne aktivira, čuje se karakterističan škljocaj bez pokretanja, ili se uopšte ne čuje ništa neuobičajeno dok motor radi uobičajeno. Uzrok može biti istrošeno kvačilo, pregoreo osigurač koji napaja kompresor, ili sigurnosni prekidač koji sistem gasi zbog prenisklog pritiska gasa, što opet vodi nazad na curenje.

Neispravan ventilator kondenzatora

Kod mnogih modela postoji poseban elektromotor koji dodatno hladi kondenzator kada automobil stoji ili se kreće sporo, jer tada nema dovoljno prirodnog protoka vazduha. Ako taj ventilator otkaže, klima će raditi solidno na otvorenom putu pri većoj brzini, ali gubi efikasnost u koloni ili na semaforu, što vlasnici često pogrešno protumače kao opšti kvar freona.

Zaleđen ili zaprljan isparivač

Isparivač stoji unutar instrument table i teže je dostupan za vizuelni pregled. Kada se na njemu nakupi previše vlage i prljavštine, može se pojaviti neprijatan, pomalo ustajao miris iz ventilacije, a protok vazduha oseti se slabijim nego inače. RAC preporučuje antibakterijsko čišćenje sistema upravo kada se pojavi takav miris, jer to obično znači da je na isparivaču i u kanalima nastala vlažna sredina pogodna za bakterije i gljivice.

Problem sa senzorima, osiguračima ili relejima

Moderna klima zavisi od više senzora pritiska i releja koji odlučuju kada će se kompresor uključiti, kako bi se sistem zaštitio od rada bez dovoljno gasa ili pod prevelikim pritiskom. Kvar na jednom senzoru ili oksidiran kontakt na releju može potpuno da onemogući uključivanje kompresora, iako je sam mehanički deo sistema u redu. Ovakav kvar se praktično ne može utvrditi bez dijagnostičkog uređaja koji očita greške iz kontrolne jedinice.

Šta vozač sme sam da proveri pre odlaska u servis

Pre nego što se zakaže termin u servisu, nekoliko stvari se proverava za manje od deset minuta, bez ikakvog alata ili sa osnovnim alatom iz kutije.

1. Proverite da li se kompresor uopšte uključuje: otvorite haubu, upalite motor i klimu na najhladnije, pa posmatrajte kaiš pogona kompresora. Ako se kvačilo na prednjem delu kompresora ne okreće zajedno sa kaišem, problem je u uključivanju, ne u samom hlađenju gasa.
2. Oslušnite zvuk pri uključivanju: škripanje, kuckanje ili glasno brujanje u trenutku kada se klima uključi obično ukazuje na istrošeno kvačilo kompresora ili labav kaiš.
3. Pregledajte kondenzator spreda: skinite ili pogledajte kroz prednju masku i proverite da li su lamele vidljivo zapušene lišćem, insektima ili blatom. Čišćenje mekom četkom i blagim mlazom vode, nikad pod pritiskom direktno u lamele, često vrati deo izgubljene efikasnosti.
4. Proverite i po potrebi zamenite filter kabine: kod većine modela nalazi se iza pretinca za rukavice, a uputstvo za zamenu obično je u knjižici vozila ili lako dostupno po modelu i godini proizvodnje.
5. Pomirišite vazduh iz ventila: ustajao ili kiseo miris upućuje na vlagu u isparivaču ili zaprljan filter, a ne na nedostatak gasa.
6. Proverite osigurače klima sistema u kutiji osigurača, čija lokacija i raspored stoje u uputstvu za upotrebu vozila.

Ako nijedan od ovih koraka ne otkrije uzrok, verovatno je reč o niskom nivou rashladnog gasa, curenju na nekom od creva ili spoja, ili elektronskom kvaru, a sve troje zahteva opremu koju prosečna garaža kod kuće nema: manometre za merenje pritiska, vakuum pumpu i uređaj za dopunu gasa.

Kada i koliko često dopuniti rashladni gas

Prema podacima RAC-a, proizvođači automobila preporučuju proveru i dopunu klima sistema na svakih dve godine, nezavisno od toga da li vozač primeti pad u hlađenju. Razlog je jednostavan: sistem nikada nije potpuno zaptiven, pa manji gubitak gasa kroz godine postaje primetan tek kada padne ispod granice potrebne za normalan rad kompresora. U britanskim servisima, prema istom izvoru, dopuna gasa košta okvirno 60 do 230 evra, zavisno od tipa vozila i sistema, a sam posao obično traje oko sat vremena. Zvaničnog cenovnika za domaće servise nema, pa je najpouzdanije pre dolaska pozvati servis i tražiti procenu na osnovu marke i modela vozila, jer cena zavisi i od toga koji tip gasa sistem koristi.

Leti brže ohladite kabinu

Kada je automobil stajao na suncu i kabina je usijana, nekoliko trikova iz prakse britanskih auto kluba skraćuje vreme do prijatne temperature.

Auto Express podseća da temperatura u kabini iznad 35 stepeni utiče na koncentraciju i reakciju vozača približno koliko i 0,5 promila alkohola u krvi, što je dovoljan razlog da se hlađenje kabine ne tretira kao luksuz nego kao deo bezbedne vožnje tokom letnjih meseci.

Prilikom duže vožnje po vrelini, eco režim i sistemi koji automatski gase motor na semaforu umeju da smanje učinak klime jer kompresor privremeno prestaje da radi, pa se isplati privremeno isključiti tu funkciju ako vozilo to dozvoljava.

Zašto klimu treba koristiti i kada napolju nije vruće

Sistem koji radi samo nekoliko letnjih meseci ima više šanse da razvije kvar nego onaj koji je aktivan tokom cele godine, jer zaptivači i creva zadržavaju elastičnost uz redovno podmazivanje uljem koje kruži zajedno sa gasom. RAC zato savetuje da se klima uključi bar jednom nedeljno i van sezone, makar na nekoliko minuta, što pomaže i zimi jer sistem istovremeno suši vazduh i brže uklanja maglu sa unutrašnje strane stakala.

Pitanja koja vozači najčešće postavljaju

Zašto klima duva toplo čim upalim motor, a posle par minuta se ohladi?

To je normalno ponašanje kod većine sistema, jer kompresoru i ciklusu hlađenja treba nešto vremena da uspostavi pun pritisak u sistemu, naročito na praznom hodu. Ako hlađenje izostane i posle nekoliko minuta vožnje, uzrok je verovatno jedan od sedam opisanih razloga iznad.

Da li klima troši gorivo?

Da, kompresor klime pokreće motor preko kaiša i time dodatno opterećuje agregat, pa je potrošnja nešto veća uz uključenu klimu, pogotovo u gradskoj vožnji. Razlika je ipak znatno manja od posledica vožnje sa otvorenim prozorima pri većim brzinama, gde aerodinamički otpor troši više goriva nego sam kompresor.

Mogu li sam da dopunim klimu kod kuće preko kompleta koji se kupuje u prodavnici?

Tehnički da, ali RAC otvoreno odvraća od toga jer je rizik od pogrešnog doziranja gasa i oštećenja kompresora visok, a cena kompleta se retko razlikuje dovoljno od profesionalne usluge da opravda taj rizik.

Koliko često treba menjati filter kabine?

Konkretan interval zavisi od proizvođača i uslova vožnje, pa je najpouzdanije proveriti preporuku u servisnoj knjižici, a vizuelna provera pri svakoj redovnoj servisnoj poseti brzo pokaže da li je filter zaprljan pre isteka propisanog roka.